Htjedoh vam ispričati o Bosni, ali ne znam otkud da krenem. Sunce juga me jako obasjava i isijava zrake Šantića i njegovih stihova ” ostajte ovdje sunce tuđeg neba vas neće grijati”. Tumaram tako mislima, zeleći reći nesto o Bosni, a Krleža mi šapuće”
Neka oprosti gospođa Europa, ona nema spomenike kulture. Pleme Inka u Americi ima spomenike, Egipat ima prave spomenike kulture. Neka oprosti gospođa Europa, samo Bosna ima spomenike. Stećke. Šta je stećak? Oličenje gorštaka Bosanca! Šta radi Bosanac na stećku? Stoji uspravno! Digao glavu, digao ruku! Ali nigdje, nigdje, nikad, niko nije pronašao stećak na kome Bosanac kleči i moli. Na kom je prikazan kao sužanj”.
Misleći tako, otkud volja, otkud snaga da se piše o Bosni, a Ibrišimović veli” Bosna, to je jedna dobra zemlja, kad plače, klobučaju kiseljaci, sagni se i pij niko se ne ljuti”, eto zato su pisali i pišu i pisat će o Bosni… i pitaju me, znaš li šta je smargd, a ja kažem, ushićeno, da! To je opis Samokvlijine smaragne Drine…. i pitaju me šta to ima Bosna, a ja velim “Bosna ima Bosanca, kad Bosanac liježe na počinu, on polahko glavu spušta da zemlju ne povrijedi..Bosna ima jednu kuću, u kući živi starica, njen osmijeh je ajet o Džennetu… Bosna ima jednu njivu a na njivi obeharano stablo” i pogodite šta!?” “Zimi Bosna po svu noć srebrom zvoni”, i taman što izrekoh, Ibrišimović se nasmija i Očko i Skočko i Spasoje i uzviknu O’ Nedžade!
I još mi nije jasno kako da kažem ljudima da dođu da vide tu Bosnu, šta će u njoj raditi, kako će osjetiti čar moje domovine, i ponovo mi, valjda  što smo zemljaci, Ibrišimović veli: Izuj obuću kad prelaziš Unu, Savu, Drinu, operi noge u rijekama, Bosna je ćilimom zastrta” i eto sad vam velim, sve ovo rekoše moji književni velikani, a i ja velim isto, i vi recite isto, a evo i Kišević kaze”
Ginut će za tebe Bosanac tvoj
Ma bila pod noktima sva
Da nikada više
Bolna mi ne budeš
Suzo moja iz sna