XриÑÑ‚Ð¾Ñ Ð¿Ð¾Ñреди наÑ! |
Published in Serbia
- Social interactions and entertainment - 1 - 05 May 21 23:39
XриÑÑ‚Ð¾Ñ Ð¿Ð¾Ñреди наÑ! Срећна ти Ñлава домаћине!
Желим Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñвима које Ñлаве Ђурђевдан, да ме позову на 01 555 985 453 и да без мене не почну Ñлавити! Шалим Ñе. Ðаравно Ñвима желим, да Ñе Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð´Ð¸Ð²Ð½Ð¾ проведу.
Празник Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих Ñтрадалника за хришћанÑку веру, обележавÑа Ñе у Ñвима храмовима СрпÑке правоÑлавне цркве. Празник Светог Георгија је један од најчешћих Ñлава правоÑлавних Срба.
Славни Ñветитељ родио Ñе у кући богатих родитеља у Кападокији. Рто је у ТурÑкој у централној Ðзији, близу Ðнкаре главног града ТурÑке.
Кад му је отац поÑтрадао као хришћанин, мајка Ñе преÑелила у ПалеÑтину, где је дечак одраÑтао.
У Ñлужби царÑке војÑке цара Диоклецијана је Ђорђе доÑпео до чина трибуна.Â
У то време, цар је ће започео велики прогон хришћана, а храбри Ђорђе је Ñтупио пред цара и одважно рекао да је и он хришћанин. Тиме је започело његово Ñтрадање. Сва Ñтрашна мучења није малог Ђорђа поколебало, а он Ñе непреÑтано молио Богу и Бог га је иÑцељивао и ÑпаÑавао од Ñмрти на велико дивљење народа.Â
Када је Ђорђде молитвом ваÑкрÑао једног мртваца, многу Ñи примили веру ХриÑтоÑову, а међу
њима је била и царева жена ÐлекÑандра. Цар је одлучио да Ђорђда и Ñвоју жену оÑуди на Ñмрт Ñечењем главе.
Царица је издахнула на Ñтратишту пре погубљења, а Ñвети Ђорђе поÑечен је 303. године.
Свети Георгије Ñе на иконама предÑтавља у војÑководÑком оделу, на коњу, Ñа којег копљем
пробада Ñтрашну аждају.
Ðешто даље (горе на деÑној Ñтрани Ñлике) Ñтоји једна жена у гоÑподÑком
оделу (вероватно Ñе верује, да је царица ÐлекÑандра).
Ðждаја на икони предÑтавља многобожачку Ñилу која је прождирала! бројне невине хришчане. Свети Георгије ју је, по веровању, победио и Ñвојом мученичком Ñмрћу задао Ñмртни ударац незнабоштву.
Према веровању, на данашњи дан Ñрећу Ñе зима и пролеће.
Обичај је , да Ñе плету венчићи од лековитих трава који Ñе онда бацају у текућу воду.
Венчич Ñимболизује Ñимболизује здравље, а пољу берићет, штити од урока, дарује плодноÑÑ‚, враћа љубав.
Ђурђевдан је празник Ñточара, па Ñу Ñе обичаји најдуже задржали у планинÑким крајевима.
ÐЕМОЈТЕ СВЕ ПОЈЕСТИ, ПУСТИТЕ КОЈИ КОЛÐЧ ЗРМЕÐЕ!Support
KosingasSrpski bednik
Comments (1)