Amerikanci vikav shit always goes in three. Kod mene je na četvorku i kolko vidim ne planira da se zaustavlja...

Naime, u prošlu subotu, leta gospodnjeg 17. jula, tekuće godine, dok sam se vrćao od pijanku (više je bila sedeljka, ko i što dolikuje na moje godine), u 2 preko noć, setim se ja da imam tik tak u džep. Kad bemo u alko-snabdevanje, vido ga na raf, volim ga, nesam ga dugo jea, reko ae će si ga uzmem. I zajeba se, jer ko što reko u 2 se seti da ga imam u džep, dok sumorno lutam, ulicama dugim. Pošto pijano govedo, mrzi ga da sisa, jer jelte neje patka pa da gu sisa, kako zagrizem, tako pukne zub. Dešava se, ae, će ga popravljamo...

Utorak, već za par dana, ja ranoranilac, dignem se u 6, kao dal će odradim trening (udebelija sam se, pa sam morao da krenem da vežbam...), mrzi me vikam, će si polegam još malka u krevet. Ništa, polega si, odo da se obanjam, kad se sagnem da obrišem noge, ne moga se dignem... A lepo mi vikaše tatko, sinko, mi Kositći se ne saginjamo ni za koga. Trebaše da ga slušam. Mavanje po doktori, dadoše injekciju da se odkočim i mrdnem, prepisaše lekovi i tolko. Opravljam se.

Ne prodjošo opet 2 dana, u četvrtak, ja pod terapiju od 4 leka protiv bolovi, kao drodjiran, kad krena drugi zub da me boli. Auuuuu prike. Ae da nesam bija pod lekovi, nego be pod lekovi pa boli mnogo. Reko to je to, više ništa ne mož da me snadje. Tri nesreće su se desile, valjda će se završi. Odo opet kod zubara, sad kod drugog, jer sam nešto otišo kući (ne živim više ni kude sam rodjen, ni kude sam studirao, al o toj će vi pričam drugi put), izbuši dušu, 100 majke mu bušili. Drnda be s onuj brusilicu, buši, čačka, izvadi djavola i vika za 2 nedelje, dodji pa. Reko će dodjem.

Danas, 28. jul, na dan kad je Stefan Dečanski tepaja Bugari kod Velbužd i Austrougari objavili početak Velikog rata, jedem ti ja pljeskavicu kod Rajka (znajev nišlije, a koj ne znaje, će ga vodimo nekad), gurmansku normalno, što će se desi? Pukna zub drugi što sam popravljao... E reko kod mene ni toj pravilo trojke (hehe trojka), ne važi. Svi kontra kod mene naopako. Vikam ga ja zubara, reko čika zubo, iskrši se zub. Vika mi mrtav ladan pa i treba se iskrši, ne valja ti. Ja, kadar nevera. Još me pituje, boli li te, tuj li je lek, možeš li da jedeš, vikam sve je valjda kako treba, vika pa što se sekiraš? Dodji si kad sam ti reko i nemoj da si brineš. I ja što ću, posluša ga. Neću brinem.

Ete, izadjo da si prošetam, napravi 5000 koraka, odradi lagani trening kad se vrna, malka jogica, ovo ono, sd si gledam Zvezdu, na poluvreme 3:0 i slušam si čika zubu. Što pa da se sekiram?

Aj tako pa i vi, ne sekirajte se mnogo, sve će si prodje. Samo krotko i će si bude.

U zdravlje!