Nedeljno jutro. Bilo je to platno idilične, jesenje tišine nad Beogradom.
Sunce je tek provirivalo iza vlažnih krovova, a vazduh je mirisao na opalo lišće i sveže pečen hleb.Cvrkut ptica bio je ritmičan i lenj, jedva čujan, pomešan sa tihom grajom dece u dalekom parku, savršena simfonija mira.
​U samom dnu tog parka, ušuškana pod napuklim kamenom, ležala je u zimskom snu kraljica Bumbara, Zora.​
I odjednom...​GONG! GONG! GONG!​
Nije to bio nedeljni poziv na liturgiju iz obližnje stare crkve, već zvuk koji je zvučao zlo, podlo i ratno. Bilo je preglasno, preblizu i predugo. NAPADNUTI SMO
.​Zvuk je parao vazduh. Graja dece pretvorila se u preplašen jecaj. Ljudi su se panično sklanjali.​I u tom podzemnom svetu,Bumbarka Zora se trgla.
Njena prva akcija nije bila oprez, već bes.​Izletela je iz gnezda i svojim zujanjem, koje je sada bilo oštro kao alarm, probudila je čitavo leglo.
Hiljade bumbara, koji su tek ulazili u zimski san, izleteli su iz mahovine, zbunjeni, ali vođeni instinktom Kraljice.​
Zora je pogledala ka nebu.
Crna, metalna senka se spuštala, dronovi gromova i njihov cilj je bio očigledan. Nisu donosili sneg, donosili su uništenje tišine.​Zora je shvatila da ratna zvona nisu upozorenje, već ratni poklič usmeren protiv njene vrste, frekvencija koja je paralisala.


​Kraljica Zora nije gubila vreme na misterije.
U ovom ratu, napad je bio odbrana.​
Vojska Bumbara, još uvek troma od zimskog sna, ali disciplinovana, formirala se oko Zore.
Nisu bili brzi kao ose, niti otporni kao mravi, ali su imali zujanje, oružje frekvencije.​
Meta je bila vrh tornja. Tamo su, pored masivnih zvona, bili raspoređeni metalni saboteri, minijaturne, sive letelice koje su emitovale frekvenciju.​Zora je podigla krila. „Zujanje! Svi zajedno!“ izdala je komandu.​
Cela armija je počela da zuji. To nije bila raštrkana buka, već zid sinhronizovanog, rezonantnog zujanja, usmeren ka tornju. Taj talas je bio namerno suprotan frekvenciji zlih zvona.​GONG! - zvona su udarila.​ZZZZZUUUMMMMM! - Zorin zid je uzvratio.​
Sukob zvukova bio je silovit.
Na pola puta do tornja, prvi red sabotera dronova susreo se sa talasom Bumbara.
Metalni štitovi sabotera su počeli da vibriraju nekontrolisano. Nisu bili spremni za prirodnu rezonancu. Popucali su i pali na zemlju, beskorisni.​Ali dronovi gromova na nebu nisu mirovali. Izbacili su roj metaka, sićušne, laserski precizne projektile dizajnirane da probiju bumbarsku formaciju.​
Zora je morala da podigne ulog. Znala je da je jedini način da pobedi, direktni udar na izvor buke.​NASTAVIĆE SE...